1Na steni stanuje i bavi se, na vrh stene, na tvrdom mestu.
2Odatle gleda hrane, daleko mu vide oči.
3I ptići njegovi piju krv, i gde su mrtva telesa onde je on.
4I tako odgovarajući Gospod Jovu reče:
5Ko se prepire s Bogom, hoće li ga učiti? Koji kudi Boga, neka odgovori na to.
6A Gospod opet odgovarajući Jovu iz vihora reče:
7Opaši se sada kao čovek; ja ću te pitati, a ti mi kazuj.
8Hoćeš li ti uništiti moj sud? Hoćeš li mene osuditi da bi sebe opravdao?
9Je li u tebe mišica kao u Boga? Grmiš li glasom kao On?
10Okiti se sada čašću i veličanstvom, u slavu i krasotu obuci se.
11Prospi jarost gneva svog, i pogledaj sve ponosite, i obori ih.
12Pogledaj sve ponosite, i ponizi ih, i potri bezbožnike na mestu njihovom.
13Zatrpaj ih sve u prah, i poveži im lice na skrivenom mestu.
14Tada ću te i ja hvaliti da te čuva desnica tvoja.
15A gle, slon, kog sam stvorio s tobom, jede travu kao vo;
16Gle, snaga mu je u bedrima njegovim, i sila mu je u pupku trbuha njegovog;
17Diže rep svoj kao kedar, žile od jaja njegovih spletene su kao grane;
18Kosti su mu kao cevi bronzane, zglavci kao poluge gvozdene.
19On je prvo između dela Božijih, Tvorac njegov dao mu je mač.
20Gore nose mu piću, i sve zverje poljsko igra se onde.
21U hladu leže, u gustoj trsci i glibu.
22Granata drveta zaklanjaju ga senom svojim, i opkoljavaju ga vrbe na potocima.
23Gle, ustavlja reku da ne teče, uzda se da će ispiti Jordan gubicom svojom.
24Hoće li ga ko uhvatiti na oči njegove? Zamku mu provući kroz nos?