Псалми 106

¹Aliluja. Hvalite Gospoda, jer je dobar, jer je doveka milost Njegova.

²Ko će iskazati silu Gospodnju? Ispričati svu slavu Njegovu?

³Blago onima koji drže istinu i tvore pravo svagda!

⁴Opomeni me se, Gospode, po svojoj milosti k narodu svom; pohodi me pomoću svojom,

⁵Da bih video u dobru izabrane Tvoje, veselio se u veselju naroda Tvog, hvalio se zajedno s nasledstvom Tvojim.

⁶Zgrešismo s ocima svojim, postasmo krivci, bezakonici.

⁷Oci naši u Misiru ne razumeše čudesa Tvojih, ne opominjaše se velikih milosti Tvojih, i vikaše kraj mora, kraj Crvenog Mora.

⁸Ali im On pomože imena svog radi, da bi pokazao silu svoju.

⁹Zapreti Crvenom Moru, i presahnu; i prevede ih preko bezdane kao preko pustinje;

¹⁰I sačuva ih od ruke nenavidnikove, i izbavi ih iz ruke neprijateljeve.

¹¹Pokri voda neprijatelje njihove, nijedan od njih ne osta.

¹²Tada verovaše rečima Njegovim, i pevaše Mu hvalu.

¹³Ali brzo zaboraviše dela Njegova, i ne počekaše volje Njegove.

¹⁴Polakomiše se u pustinji, i stadoše kušati Boga u zemlji gde se ne živi.

¹⁵On ispuni molbu njihovu, ali posla pogibao na dušu njihovu.

¹⁶Pozavideše Mojsiju i Aronu, kog beše Gospod osvetio.

¹⁷Rasede se zemlja, i proždre Datana i zatrpa četu Avironovu.

¹⁸I spali oganj četu njihovu, i plamen sažeže bezbožnike.

¹⁹Načiniše tele kod Horiva, i klanjahu se kipu.

²⁰Menjahu slavu svoju na priliku vola, koji jede travu.

²¹Zaboraviše Boga, Spasitelja svog, koji je učinio velika dela u Misiru,

²²Divna u zemlji Hamovoj, strašna na Crvenom Moru.

²³I htede ih istrebiti, da Mojsije izabranik Njegov ne stade kao u raselini pred Njim, i ne odvrati jarost Njegovu da ih ne istrebi.

²⁴Posle ne mariše za zemlju željenu, ne verovaše reči Njegovoj.

²⁵Pobuniše se u šatorima svojim, ne slušaše glas Gospodnji.

²⁶I On podiže ruku svoju na njih, da ih pobije u pustinji,

²⁷Da pobije pleme njihovo među narodima, i raseje ih po zemljama.

²⁸I pristaše za Velfegorom, i jedoše prineseno na žrtvu mrtvima.

²⁹I rasrdiše Boga delima svojim, i udari u njih pogibao.

³⁰I ustade Fines, i umilostivi, i prestade pogibao.

³¹I to mu se primi u pravdu, od kolena do kolena doveka.

³²I razgneviše Boga na vodi Merivi, i Mojsije postrada njih radi;

³³Jer dotužiše duhu njegovom, i pogreši ustima svojim.

³⁴Ne istrebiše narode, za koje im je Gospod rekao;

³⁵Nego se pomešaše s neznabošcima, i naučiše dela njihova.

³⁶Stadoše služiti idolima njihovim, i oni im biše zamka.

³⁷Sinove svoje i kćeri svoje prinosiše na žrtvu đavolima.

³⁸Prolivaše krv pravu; krv sinova svojih i kćeri svojih, koje prinošahu na žrtvu idolima hananskim, i oskvrni se zemlja krvnim delima.

³⁹Oskvrniše sebe delima svojim, i činiše preljubu postupanjem svojim.

⁴⁰I planu gnev Gospodnji na narod Njegov, i omrznu Mu deo Njegov.

⁴¹I predade ih u ruke neznabožačke, i nenavidnici njihovi stadoše gospodariti nad njima.

⁴²Dosađivaše im neprijatelji njihovi, i oni biše pokoreni pod vlast njihovu.

⁴³Mnogo ih je puta izbavljao, ali Ga oni srdiše namerama svojim, i biše poništeni za bezakonje svoje.

⁴⁴Ali On pogleda na nevolju njihovu, čuvši tužnjavu njihovu,

⁴⁵I opomenu se zaveta svog s njima, i pokaja se po velikoj milosti svojoj;

⁴⁶I učini, te ih stadoše žaliti svi koji ih behu zarobili.

⁴⁷Spasi nas, Gospode Bože naš, i pokupi nas iz neznabožaca, da slavimo sveto ime Tvoje, da se hvalimo Tvojom slavom!

⁴⁸Blagosloven Gospod Bog Izrailjev od veka i doveka! I sav narod neka kaže: Amin! Aliluja!