Четврта књига Мојсијева 13

¹I Gospod reče Mojsiju govoreći:

²Pošlji ljude da uhode zemlju hanansku, koju ću dati sinovima Izrailjevim; po jednog čoveka od svakog plemena otaca njihovih pošljite, sve glavare između njih.

³I posla ih Mojsije iz pustinje faranske po zapovesti Gospodnjoj; i svi ljudi behu glavari sinova Izrailjevih.

⁴A ovo su im imena: od plemena Ruvimovog Samuilo sin Zahurov;

⁵od plemena Simeunovog Safat sin Surin;

⁶od plemena Judinog Halev sin Jefonijin;

⁷od plemena Isaharovog Igal sin Josifov;

⁸od plemena Jefremovog Avsije sin Navin;

⁹od plemena Venijaminovog Faltije sin Rafujev;

¹⁰od plemena Zavulonovog Gudilo sin Sudin;

¹¹od plemena Josifovog, od plemena Manasijinog Gadije sin Susin;

¹²od plemena Danovog Amilo sin Gamalin.

¹³Od plemena Asirovog Satur sin Mihailov;

¹⁴od plemena Neftalimovog Navija sin Savin;

¹⁵od plemena Gadovog Gudilo sin Mahilov.

¹⁶To su imena ljudima koje posla Mojsije da uhode zemlju. I nazva Mojsije Avsija sina Navinog Isus.

¹⁷I šaljući ih Mojsije da uhode zemlju hanansku reče im: idite ovuda na jug, pa iziđite na goru;

¹⁸i vidite zemlju kakva je i kakav narod živi u njoj, je li jak ili slab, je li mali ili velik;

¹⁹i kakva je zemlja u kojoj živi, je li dobra ili rđava; i kakva su mesta u kojima živi, eda li pod šatorima ili u tvrdim gradovima;

²⁰i kakva je sama zemlja, je li rodna ili nerodna, ima li u njoj drveta ili nema; budite slobodni, i uzmite roda one zemlje. A tada beše vreme prvom grožđu.

²¹I otišavši uhodiše zemlju od pustinje sinske do Reova kako se ide u Emat.

²²I otidoše na jug, i dođoše do Hevrona, gde behu Ahiman i Sesije i Teliman, sinovi Enakovi. A Hevron beše sazidan na sedam godina pre Soana misirskog.

²³Potom dođoše do potoka Eshola, i onde odsekoše lozu s grozdom jednim, i ponesoše ga dvojica na moci; tako i šipaka i smokava.

²⁴I prozva se ono mesto potok Eshol od grozda, koji onde odsekoše sinovi Izrailjevi.

²⁵I posle četrdeset dana vratiše se iz zemlje koju uhodiše.

²⁶I vrativši se dođoše k Mojsiju i Aronu i ka svemu zboru sinova Izrailjevih u pustinju faransku, u Kadis; i pripovediše njima i svemu zboru stvar, i pokazaše im rod one zemlje.

²⁷I pripovedajući im rekoše: Idosmo u zemlju u koju si nas poslao; doista teče u njoj mleko i med, i evo roda njenog.

²⁸Ali je jak narod koji živi u onoj zemlji, i gradovi su im tvrdi i vrlo veliki; a videsmo onde i sinove Enakove.

²⁹Amalik živi na južnoj strani; a Heteji i Jevuseji i Amoreji žive u planini, a Hananeji žive na moru i na Jordanu.

³⁰A Halev utišavaše narod pred Mojsijem; i govoraše: hajde da idemo da je uzmemo, jer je možemo pokoriti.

³¹Ali drugi ljudi koji idoše s njim govorahu: Ne možemo ići na onaj narod, jer je jači od nas.

³²I prosuše zao glas o zemlji koju uhodiše među sinovima Izrailjevim govoreći: Zemlja koju prođosmo i uhodismo zemlja je koja proždire svoje stanovnike, i sav narod koji videsmo u njoj jesu ljudi vrlo veliki.

³³Videsmo onde i divove, sinove Enakove, roda divovskog, i činjaše nam se da smo prema njima kao skakavci, takvi se i njima činjasmo.