Саборна посланица Јаковљева 4

¹Otkuda ratovi i raspre među nama? Ne otuda li, od slasti vaših, koje se bore u vašim udima?

²Želite i nemate; ubijate i zavidite, i ne možete da dobijete; borite se i vojujete, i nemate, jer ne ištete.

³Ištete, i ne primate, jer zlo ištete, da u slastima svojim trošite.

⁴Preljubočinci i preljubočinice! Ne znate li da je prijateljstvo ovog sveta neprijateljstvo Bogu? Jer koji hoće svetu prijatelj da bude, neprijatelj Božji postaje.

⁵Ili mislite da pismo uzalud govori: Duh koji u nama živi mrzi na zavist?

⁶A On daje veću blagodat. Jer govori: Gospod suproti se ponositima, a poniženima daje blagodat.

⁷Pokorite se, dakle, Bogu a protivite se đavolu i pobeći će od vas.

⁸Približite se k Bogu, i On će se približiti k vama. Očistite ruke, grešnici, popravite srca svoja, nepostojani.

⁹Budite žalosni i plačite i jaučite: smeh vaš neka se pretvori u plač, i radost u žalost.

¹⁰Ponizite se pred Gospodom, i podignuće vas.

¹¹Ne opadajte jedan drugog, braćo; jer ko opada brata ili osuđuje brata svog opada zakon i osuđuje zakon, a ako zakon osuđuješ, nisi tvorac zakona, nego sudija.

¹²Jedan je zakonodavac i sudija, koji može spasti i pogubiti; a ti ko si što drugog osuđuješ?

¹³Slušajte sad vi koji govorite: Danas ili sutra poći ćemo u ovaj ili onaj grad, i sedećemo onde jednu godinu, i trgovaćemo i dobijaćemo.

¹⁴Vi koji ne znate šta će biti sutra. Jer šta je vaš život? On je para, koja se zamalo pokaže, a potom nestane.

¹⁵Mesto da govorite: Ako Gospod htedbude, i živi budemo učinićemo ovo ili ono.

¹⁶A sad se hvalite svojim ponosom. Svaka je hvala takva zla.

¹⁷Jer koji zna dobro činiti i ne čini, greh mu je.