Књига пророка Језекиља 21

¹I dođe mi reč Gospodnja govoreći:

²Sine čovečji, okreni lice svoje prema Jerusalimu, i pokaplji prema svetim mestima, i prorokuj protiv zemlje Izrailjeve.

³I reci zemlji Izrailjevoj: Ovako veli Gospod: Evo me na te; izvući ću mač svoj iz korica, i istrebiću iz tebe pravednog i bezbožnog.

⁴Da istrebim iz tebe pravednog i bezbožnog, zato će izaći mač moj iz korica svojih na svako telo od juga do severa.

⁵I poznaće svako telo da sam ja Gospod izvukao mač svoj iz korica njegovih, neće se više vratiti.

⁶A ti, sine čovečji, uzdiši kao da su ti bedra polomljena, i gorko uzdiši pred njima.

⁷A kad ti kažu: Zašto uzdišeš? Ti reci: Za glas što ide, od kog će se rastopiti svako srce i klonuti sve ruke i svakog će duha nestati, i svaka će kolena postati kao voda; evo, ide, i navršiće se, govori Gospod Gospod.

⁸Potom dođe mi reč Gospodnja govoreći:

⁹Sine čovečji, prorokuj i reci: Ovako veli Gospod Gospod: Reci: mač, mač je naoštren, i uglađen je.

¹⁰Naoštren je da kolje, uglađen je da seva; hoćemo li se radovati kad prut sina mog ne haje ni za kako drvo?

¹¹Dao ga je da se ugladi da se uzme u ruku; mač je naoštren i uglađen, da se da u ruku ubici.

¹²Viči i ridaj, sine čovečji; jer on ide na narod moj, na sve knezove Izrailjeve; pod mač će biti okrenuti s narodom mojim, za to udri se po bedru.

¹³Kad beše karanje, šta bi? Eda li ni od pruta koji ne haje neće biti ništa? Govori Gospod Gospod.

¹⁴Ti dakle, sine čovečji, prorokuj i pljeskaj rukama, jer će mač doći i drugom i trećom, mač koji ubija, mač koji velike ubija, koji prodire u kleti.

¹⁵Da se rastope srca i umnoži pogibao, metnuo sam na sva vrata njihova strah od mača; jaoh! Pripravljen je da seva, naoštren da kolje.

¹⁶Stegni se, udri nadesno, nalevo, kuda se god obrneš.

¹⁷Jer ću i ja pljeskati rukama, i namiriću gnev svoj. Ja Gospod rekoh.

¹⁸Još mi dođe reč Gospodnja govoreći:

¹⁹A ti, sine čovečji, načini dva puta, kuda će doći mač cara vavilonskog; iz jedne zemlje neka izlaze oba; i izberi stranu, gde se počinje put gradski, izberi.

²⁰Načini put kojim će doći mač na Ravu sinova Amonovih, i u Judeju na tvrdi Jerusalim.

²¹Jer će car vavilonski stati na rasputici, gde počinju dva puta, te će vračati, gladiće strele, pitaće likove, gledaće u jetru.

²²Nadesno će mu vračanje pokazati Jerusalim da namesti ubojne sprave, da otvori usta na klanje, da podigne glas podvikujući, da namesti ubojne sprave prema vratima, da načini opkope, da pogradi kule.

²³I učiniće se vračanje zaludno zakletima, a to će napomenuti bezakonje da se uhvate.

²⁴Zato ovako veli Gospod Gospod: Što napominjete svoje bezakonje, te se otkriva nevera vaša i gresi se vaši vide u svim delima vašim, za to što dođoste na pamet, bićete pohvatani rukom.

²⁵A ti, nečisti bezbožniče, kneže Izrailjev, kome dođe dan kad bi na kraju bezakonje,

²⁶ovako veli Gospod Gospod: Skini tu kapu i svrzi taj venac, neće ga biti; niskog ću uzvisiti a visokog ću poniziti.

²⁷Uništiću, uništiću, uništiću ga, i neće ga biti, dokle ne dođe onaj kome pripada, i njemu ću ga dati.

²⁸A ti, sine čovečji, prorokuj i reci: Ovako veli Gospod Gospod za sinove Amonove i za njihovu sramotu; reci dakle: mač, mač je izvučen, uglađen da kolje, da zatire, da seva,

²⁹dokle ti viđaju taštinu, dokle ti gataju laž, da te metnu na vratove pobijenim bezbožnicima, kojima dođe dan kad bi kraj bezakonju.

³⁰Ostavi mač u korice, na mestu gde si se rodio, u zemlji gde si postao, sudiću ti;

³¹i izliću na te gnev svoj, ognjem gneva svog dunuću na te i predaću te u ruke žestokim ljudima, veštim u zatiranju.

³²Ognju ćeš biti hrana, krv će ti biti posred zemlje, nećeš se spominjati, jer ja Gospod rekoh.