2. књига о царевима 15

¹Godine dvadeset sedme carovanja Jerovoamovog nad Izrailjem zacari se Azarija, sin Amasijin nad Judom.

²Beše mu šesnaest godina kad se zacari, i carova pedeset i dve godine u Jerusalimu. Materi mu beše ime Jeholija, iz Jerusalima.

³On činjaše što je pravo pred Gospodom sasvim kao što je činio Amasija, otac njegov.

⁴Ali visine ne biše oborene: narod još prinošaše žrtve i kađaše na visinama.

⁵A Gospod udari cara, te bi gubav do smrti svoje; i življaše u odvojenom domu; a Jotam, sin carev upravljaše dvorom i suđaše narodu u zemlji.

⁶A ostala dela Azarijina i sve što je činio, nije li to zapisano u dnevniku careva Judinih?

⁷I počinu Azarija kod otaca svojih, i pogreboše ga kod otaca njegovih u gradu Davidovom; a na njegovo se mesto zacari Jotam, sin njegov.

⁸Trideset osme godine carovanja Azarijinog nad Judom zacari se Zaharija, sin Jerovoamov nad Izrailjem u Samariji, i carova šest meseci.

⁹I činjaše što je zlo pred Gospodom kao što su činili oci njegovi; ne odstupi od grehova Jerovoama, sina Navatovog, kojima navede na greh Izrailja.

¹⁰I pobuni se na nj Salum, sin Javisov, i ubi ga pred narodom i pogubi ga, i zacari se na njegovo mesto.

¹¹A ostala dela Zaharijina, eno zapisana su u dnevniku careva Izrailjevih.

¹²To je reč Gospodnja koju reče Juju govoreći: Sinovi tvoji do četvrtog kolena sedeće na prestolu Izrailjevom. I zbi se tako.

¹³Salum, sin Javisov, zacari se trideset devete godine carovanja Ozijinog nad Judom, i carova mesec dana u Samariji.

¹⁴Jer Menajim, sin Gadijev iz Terse podiže se i dođe u Samariju i ubi Saluma, sina Javisovog u Samariji, i pogubi ga, i zacari se na njegovo mesto.

¹⁵A ostala dela Salumova i buna koju podiže, eto, to je zapisano u dnevniku careva Izrailjevih.

¹⁶Tada Menajim raskopa Tapsu i pobi sve koji behu u njoj i u međama njenim od Terse, jer mu ne otvoriše, zato ih pobi i sve trudne žene njihove raspori.

¹⁷Godine trideset devete carovanja Azarijinog nad Judom zacari se Menajim, sin Gadijev nad Izrailjem, i carova deset godina u Samariji.

¹⁸I činjaše što je zlo pred Gospodom, ne odstupi svega veka svog od grehova Jerovoama, sina Navatovog kojima navede na greh Izrailja.

¹⁹Tada Ful, car asirski udari na zemlju, a Menajim dade Fulu hiljadu talanata srebra da bi mu pomogao da utvrdi carstvo u svojoj ruci.

²⁰A te novce uze Menajim od Izrailja, od svih bogatih ljudi, da ih da caru asirskom, od svakog po pedeset sikala. Tako se vrati car asirski, i ne zabavi se onde u zemlji.

²¹A ostala dela Menajimova i šta je god činio, nije li zapisano u dnevniku careva Izrailjevih?

²²I počinu Menajim kod otaca svojih, a na njegovo se mesto zacari Fakija, sin njegov.

²³Godine pedesete carovanja Azarijinog nad Judom zacari se Fakija, sin Menajimov nad Izrailjem u Samariji, i carova dve godine.

²⁴I činjaše što je zlo pred Gospodom, ne odstupi od grehova Jerovoama sina Navatovog, kojima navede na greh Izrailja.

²⁵I pobuni se na nj Fekaj sin Remalijin, vojvoda njegov, i ubi ga u Samariji u carskom dvoru, s Argovom i Arijem i s pedeset ljudi sinova Galadovih; i ubivši ga zacari se na njegovo mesto.

²⁶A ostala dela Fakijina i šta je god činio, eno je zapisano u dnevniku careva Izrailjevih.

²⁷Godine pedeset druge Azarije, cara Judinog, zacari se Fekaj sin Remalijin nad Izrailjem u Samariji, i carova dvadeset godina.

²⁸I činjaše što je zlo pred Gospodom, ne odstupi od grehova Jerovoama, sina Navatovog, kojima navede na greh Izrailja.

²⁹U vreme Fekaja, cara Izrailjevog dođe Teglat-Felasar car asirski, i uze Ijon i Avel-Vetmahu i Janoh i Kedes i Asor i Galad i Galileju, svu zemlju Neftalimovu, i preseli narod odande u Asiriju.

³⁰Tada se pobuni Osija, sin Ilin na Fekaja, sina Remalijinog i ubi ga i pogubi ga, i zacari se na njegovo mesto dvadesete godine Jotama, sina Ozijinog.

³¹A ostala dela Fekajeva i sve što je činio, eno je zapisano u dnevniku careva Izrailjevih.

³²Druge godine carovanja Fekaja sina Remalijinog nad Izrailjem zacari se Jotam, sin Ozijin nad Judom.

³³Beše mu dvadeset i pet godina kad poče carovati, i carova šesnaest godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Jerusa, kći Sadokova.

³⁴I činjaše što je pravo pred Gospodom, sasvim činjaše kako je činio Ozija, otac njegov.

³⁵Ali visine ne biše oborene: narod još prinošaše žrtve i kađaše na visinama. On načini najviša vrata na domu Gospodnjem.

³⁶A ostala dela Jotamova i sve što je činio, nije li zapisano u dnevniku careva Judinih?

³⁷U to vreme poče Gospod puštati na Judu Resina, cara sirskog i Fekaja sina Remalijinog.

³⁸I Jotam počinu kod otaca svojih, i bi pogreben kod otaca svojih u gradu Davida oca svog; a na njegovo se mesto zacari Ahaz, sin njegov.